498 Objavljeno 16 maj 2021 Autor: Nebojša Kljajić

Originalni naziv: Persian Lessons

Dužina trajanja: 127 minuta

Godina/država: 2020/RUS,GER

Žanr: drama

Režija: Vadim Perelman

Scenarija: Ilja Zofin, Wolfgang Kohlhaase

Glumci: Nahuel Perez Biscayart, Lars Eidinger, Jonas Nay, Alexander Beyer

IMDb ocena: 7,4

Kratki opis film: Film je nastao po istoimenoj kratkoj priči nemačkog pisca Volfgana Kolhasa i vodi nas kroz život mladog francuskog Jevrejina tokom nemačke okupacije, za vreme  Drugog svetskog rata. Da li će mu njegova snalažljivost i lukavstvo pomoći da spase život?

Drugi svetski rat bio je tema brojnih romana, serija i filmova u prošlosti, a biće i u budućnosti. Bilo da je reč o bitkama, pojedinačnim junaštvima, ljubavnim pričama, ljudskim sudbinama predstavlja neiscrpan izvor za stvaranje mnogih dela. Skoro svaki učesnik ovog rata, bilo da je ratovao na strani saveznika, sila osovine, bio nedužna žrtva ili samo nemi posmatrač, može da ispriča priču po kojoj se može napraviti neko delo.

Film prati mladog francuskog jevrejina Žila, koji se spašava streljanja tvrdeći da je persijanac. Iako mu ova laž samo na kratko spašava život, već u sledećem trenutku ga dovodi u smrtnu opasnost. Upravnik logora Koch sanja da nakon rata ode u Teheran i tamo otvori svoj vlastiti restoran. Od Žila zahteva da ga svaki dan uči 40 reči farsi jezika. Kako ga naš glavni junak ne zna, a da bi se spasio mora svaki dan da izmisli i zapamti svaku reč koju izgovori na svom „farsi“ jeziku.

Scenarij je napisao Ilja Zofin koji je inspiraciju dobio kada je još kao petnaestogodišnjak pročitao tekst u novinama o tome kako je jedan zarobljenik logora izmislio jezik i njime podučavao voditelje logora da bi preživeo. Kada su počeli raditi na filmu Ilja i režiser filma Vadim, nisu znali za kratku priču nemačkog scenariste i režisera Wolfganga Kohlhaasa po imenu „Izum jezika“. Saznavši to otkupljuju od njega prava i kreću sa snimanjem filma.

Vadim Perelman je po nacionalnosti Židov i snimiti dobar film o stradanju svog naroda predstavlja za njega veliku odgovornost. Uz priče o holokaustu je odrastao. Izgubio je nekoliko članova svoje porodice u logorima smrti. Upravo zbog toga odlučio je prikazati naciste kao normalne ljude, koji mogu da vole, osećaju, koji imaju ljubomoru i strah, a ne kao u većini filmova gde su prikazani kao programirani roboti. Upravo zbog ovih ljudskih osobina nacista njihova dela izgledaju još stravičnija i užasnija.

Za razliku od američkih filmova gde svi govore engleski jezik, ovaj rusko-beloruski film je internacionalni. Tako da ulogu nemačkog upravnika Kocha tumači nemački glumac Lars Edinger. Glavnu ulogu tumači argentiski glumac Nahuel Perez igrajući Žila. Iako govori više stranih jezika nemački nije bio jedan od njih. Svoje kvalitete kako glumačke tako i lingvističke je jako dobro pokazao na snimanju i uspeo je da skine akcenat i nauči dovoljno reči da može da odigra svoju ulogu. U filmu se pored nemačkog, francuskog i izmišljenog farsi jezika govori još i italijanski. 

Ono  što je na mene ostavilo najveći utisak u ovom filmu su dve stvari. Prva razgovor na izmišljenom farsi jeziku, koji zvuči kao stvarni jezik. A druga je kada na kraju  filma Žil govori imena ljudi koji su stradali u logoru. Među njima se nalaze imena sa svih delova starog kontinenta a posebno ostaju u sećanju ona kao što su Ljuba, Milan... Prikazujući na taj način širinu stradanja naroda u Drugom svetskom ratu i odajući im počast.


Pratite ''Micro mrežu'':
Facebook, Logo, Social Network, Network What is the history of Instagram's logo? - QuoraTwitter logo history | Creative Freedom

Auto Janković